ПРВЕ ГОДИНЕ РАДА

 

Школа је као независна институција почела са радом 25. јануара 1976. године издвајањем из тадашњег Образовно економског центра „Ђука Динић“, као Виша школа за образовање радника трговинске и угоститељске струке.

 

Школа је променила назив 1981 .године у Виша школа усмереног образовања „Светозар Марковић“, а затим је Републички комитет за образовање радника и физичку културу СР Србије, на основу члана 31. став 3. Закона о усмереном образовању и васпитању, а на захтев Више школе и Извештаја Комисије тог комитета од 3. јула 1987. године, донео решење о утврђивању испуњености за остварење плана и програма образовања студија на Вишој економској школи у Лесковцу од школске 1987/1988 године. У току свог рада Виша економска школа је више пута мењала своје наставне планове и програме.

 

 

ВИША ЕКОНОМСКА ШКОЛА

 

Са преласком у просторије Технолошког факултета у Дурмиторској 19, 2000. године, приоритети руководства школе су били адаптација новог простора тако да се упошљеницима и студентима школе обезбеде адекватни услови за обављање наставних активности.

 

У почетку, школа је имала један амфитеатар, три учионице и скромне капацитете наставничких кабинета. Такође, канцеларијски намештај и информатичка опрема са којом је школа располагала била је јако оскудна. Сваке године школа је у складу са финансијским могућностима издвајала средства за обнављање и куповину новог канцеларијског намештаја, информатичке опреме и повећање библиотечког фонда школе.

 

2001. године опремљен је кабинет за информатику са двадесетак рачунара и једним пројектором чиме је процес наставе знатно побољшан.

 

Школа све активније укључује студенте у своје пројекте, тако да је већ наредне школске године већи број студената укључен у пројекат „Топ сим“, за шта је искоришћен пре свега, скоро опремљени кабинет за информатику. Иначе, пројекат „Топ сим“ је реализован са већим бројем наставника школе, изузетно је позитивно прихваћен, а циљ је био да се студентима, подељеним у групе, омогући управљање виртуелним компанијама. На тај начин студенти су, поред практичног искуства у менаџменту одређене компаније које су добијали од својих предавача, развијали и тимски рад и такмичарски дух, јер су на крају радионице бирани најуспешнији студенти.

 

Битан сегмент у образовном процесу односио се на стручну праксу тако да се комплетно руководство школе трудило да студентима што више омогући директне контакте са већим бројем привредних субјеката, како би у пракси могли да провере до тада стечена знања.

Паралелно са основном образовном делатношћу школа је све више развијала сарадњу кроз семинаре и стручна усавршавања са другим високошколским образовним институцијама у земљи и иностранству.

Израженије промене у школи почињу почетком 2006. године, са припремама за нови Болоњски процес рада у оквиру кога је школа почела рад на акредитацији нових студијских програма.

Школа уводи бржу интернет конекцију, а почиње са радом и званични cajт школе, који je

свим студентима, а поготову оним који долазе са стране знатно побољшао услове студирања, јер су на овај начин имали тренутне информације везане за процес студирања и активности школе.

Извршена је надоградња рачунарског кабинет набавком већег броја нових рачунара и побољшањем старих конфигурација, а такође су набављени и пројектори чиме су предавања била знатно модернизована и прилагођенија Болоњском процесу рада.

 

Са преласком на нови Болоњски процес рада, а у складу са новим Законом о високошколском образовању школа прима сваке године одређени број сарадника у настави, што до тада није била пракса, тако да ти млади људи који долазе у школу уз несебичну помоћ старијих професора имају прилику да се на почетку своје каријере одмах упознају са радом у просвети и стекну велико искуство за своје даље професионално усавршавање.

Паралелно са основном образовном делатношћу школа је све више развијала сарадњу кроз семинаре и стручна усавршавања са другим високошколским образовним институцијама у земљи и иностранству.

 

 

ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА

 

Од школске 2005/2006 приоритет школе је да се припреми за прелазак на Болоњски процес рада, комплетним прилагођавањем студијских програма као и израдом пројекта „Школа за будућност“, у оквиру кога је планирана изградња нове зграде школе. Поред ових активности, фокус је усмерен и на међународну сарадњу и то, пре свега, са образовним институцијама из Норвешке, Словеније, Грчке и Македоније.

Као основни задатак Високе пословне школе струковних студија у Лесковцу био је формирање младих стручњака са апликативним знањима који су спремни да се одмах по завршетку школовања, без потребе за приправничким стажом и додатном обуком, активно укључе у извршавање послова и задатака за које су школовани, чиме се повећава предузетнички потенцијал и ствара кадровска основа за социо-економски развој читавог региона као и задовољење образовних потреба све динамичније регионалне економије путем обезбеђења могућности за преквалификацију и доквалификацију и услова за перманентно образовање и стручно усавршавање/учење током читавогживота.

Постављени су следећи задаци:

  • обезбеђење квалитетног образовања базираног на савременим студијским програмима, у складу са тенденцијама у европском образовању, као и активно учешће у регионалном социо-економском развоју кроз образовну и издавачку делатност,
  • перманентно иновирање и хармонизација студијских програма са одговарајућим студијским програмима у Европи и свету на бази самоевалуације;
  • перманентно унапређење образовног процеса базирано на повећању компетенција наставника и сарадника и употреби савремених наставно-техничких средстава и софтверских симулација;
  • продубљивање регионалне и међународне сарадње са привредним и образовним организацијама и институцијама путем организовања семинара, симпозијума, конферен-ција и научно-стручних скупова;
  • активна подршка регионалном социо-економском развоју путем учешћа у домаћим и иностраним пројектима регионалног социо-економског развоја.

 

Школа је учествовала у великом броју пројеката као директни носилац.

 

Главни пројекат школе „Евалуација и унапређење образовног процеса на Вишој економској школи у Лесковцу – Школа за будућност“ је успешно завршен септембра 2011. год., а обухватао је евалуацију студијских програма Више економске школе у Лесковцу и њихово усклађивање са савременим тенденцијама у европском образовању и обезбеђење просторно техничких услова а све у складу са принципима Болоњске декларације. Сарадњаје реализована са Владом Краљевине Норвешке и Министарством просвете и науке Републике Србије и локалном самоуправом.

Школа организује и изводи студије првог степена (основне струковне студије), у оквиру 3 студијска програма и то:

– Финансије и банкарство

– Менаџмент у бизнису

 -Туризам и угоститељство

 

као и специјалистичке студије у оквиру студијског програма Пословна економија и менаџмент.

Финансије и банкарство је савремен и међународно евалуирани студијски програм, усаглашен са потребама тржишта, и пружа студентима знања о функционисању банкарског система, банкарским пословима, регулативи, процедури и техникама пословања у сфери комерцијалног и инвестиционог банкарства, функционисању финансијских тржишта и менаџменту ризика.

Менаџмент у бизнису је актуелан и међународно евалуирани студијски програм, усаглашен са потребама тржишта, који оспособљава студенте за шири спектар послова менаџмента у привредним, финансијским, непрофитним организацијама и организацијама из јавног сектора као и за примену концепата, техника и алата који се користе у планирању, организовању, вођењу и контроли пословних процеса.

Туризам и угоститељство је практичан и међународно евалуирани студијски програм, усаглашен са потребама тржишта, пружа студентима знања и вештине и развија компетенције за обављање послова у туризму, угоститељству, путничком саобраћају, конгресном бизнису, организацији сајмова, изложби и другим великим манифестација и догађајима.

Пословна   економија   и  менаџмент  је специјалистички програм и има јасно дефинисану сврху и улогу у образовном систему. Програм је конципиран тако да прати и примењује образовне иновације, а пре свега основне правце развоја високог образовања у нашој земљи и европске образовне стандарде. Студијски програм специјалистичких струковних студија Пословна економија и менаџмент, пре свега, поштује критеријуме квалитета, флексибилности и ефикасности образовног процеса. У овом програму се интегришу знања о принципима менаџмента са савременим приступом производњи и услугама у циљу обезбеђивања успешних менаџера за рад у производним и услужним компанијама и другим институцијама.

Тренутно на Високој пословној школи студира око 900 студената.

 

 

ПРОЈЕКАТ ШКОЛА ЗА БУДУЋНОСТ

 

Пројекат се односио на усавршавање студијских програма и обезбеђивање просторно техничких услова, а намењен је потребама високог школства на подручју јужне и југоисточне Србије. Школа је својим карактеристикама требала да задовољи потребе савременог образовања.

Успешна реализација пројекта „Евалуација и унапређење образовног процеса на Вишој економској школи у Лесковцу – Школа за будућност“ завршила се изградњом нове школске зграде Високе пословне школе струковних студија која је омогућила:

  • школовање већег броја студената;
  • задржавање младих стручњака у региону;
  • укључивање етничких група у процес високог образовања;
  • привлачење већег броја студената из околних земаља у региону;
  • образовање студената по модерним студијским програмима;
  • оспособљавање стручњака који ће се активно укључити у локалне и европске институције и имати значајну улогу у процесима регионалних и европских интеграција;
  • стварање младих стручњака који су спремни за укључивање у локалне и европске институције и преузимање активне улоге у програмима.

Нова школска зграда је омогућила студирање у матичном региону под много повољнијим финансијским условима у односу на велике регионалне и универзитетске центре, повећала је задржавање студената у региону, омогућила прилив већег броја студената из околних округа, адекватније образовање студената, што је побољшало њихово активно укључивање у локалне привредне и ванпривредне организације и институције. Као још једна позитивна страна је повећање економског потенцијала целог региона.

Две независне иностране високошколске институције су позитивно оцениле нове студијске програме, док су представници норвешког Министарства просвете, истраживања и вера и норвешког Министарства финансија позитивно оценили одвијање образовног процеса. Већина сугестија и препорука норвешког партнера је имплементирана у нове курикулуме студијских програма.

Укупна вредност пројекта је око 3,8 милион евра од чега је донација Владе Краљевине Норвешке око 2 мил. еур., учешће Министарство просвете и науке око 1 мил. еур., Локалне самоуправа око 700.000. еур. (земљиште и комплетно опремање инфраструктуре) и Високе пословне школе око 100.000 еур.