PRVE GODINE RADA

 

Škola je kao nezavisna institucija počela sa radom 25. januara 1976. godine izdvajanjem iz tadašnjeg Obrazovno ekonomskog centra „Đuka Dinić“, kao Viša škola za obrazovanje radnika trgovinske i ugostiteljske struke.

 

Škola je promenila naziv 1981 .godine u Viša škola usmerenog obrazovanja „Svetozar Marković“, a zatim je Republički komitet za obrazovanje radnika i fizičku kulturu SR Srbije, na osnovu člana 31. stav 3. Zakona o usmerenom obrazovanju i vaspitanju, a na zahtev Više škole i Izveštaja Komisije tog komiteta od 3. jula 1987. godine, doneo rešenje o utvrđivanju ispunjenosti za ostvarenje plana i programa obrazovanja studija na Višoj ekonomskoj školi u Leskovcu od školske 1987/1988 godine. U toku svog rada Viša ekonomska škola je više puta menjala svoje nastavne planove i programe.

 

 

VIŠA EKONOMSKA ŠKOLA

 

Sa prelaskom u prostorije Tehnološkog fakulteta u Durmitorskoj 19, 2000. godine, prioriteti rukovodstva škole su bili adaptacija novog prostora tako da se upošljenicima i studentima škole obezbede adekvatni uslovi za obavljanje nastavnih aktivnosti.

 

U početku, škola je imala jedan amfiteatar, tri učionice i skromne kapacitete nastavničkih kabineta. Takođe, kancelarijski nameštaj i informatička oprema sa kojom je škola raspolagala bila je jako oskudna. Svake godine škola je u skladu sa finansijskim mogućnostima izdvajala sredstva za obnavljanje i kupovinu novog kancelarijskog nameštaja, informatičke opreme i povećanje bibliotečkog fonda škole.

 

2001. godine opremljen je kabinet za informatiku sa dvadesetak računara i jednim projektorom čime je proces nastave znatno poboljšan.

 

Škola sve aktivnije uključuje studente u svoje projekte, tako da je već naredne školske godine veći broj studenata uključen u projekat „Top sim“, za šta je iskorišćen pre svega, skoro opremljeni kabinet za informatiku. Inače, projekat „Top sim“ je realizovan sa većim brojem nastavnika škole, izuzetno je pozitivno prihvaćen, a cilj je bio da se studentima, podeljenim u grupe, omogući upravljanje virtuelnim kompanijama. Na taj način studenti su, pored praktičnog iskustva u menadžmentu određene kompanije koje su dobijali od svojih predavača, razvijali i timski rad i takmičarski duh, jer su na kraju radionice birani najuspešniji studenti.

 

Bitan segment u obrazovnom procesu odnosio se na stručnu praksu tako da se kompletno rukovodstvo škole trudilo da studentima što više omogući direktne kontakte sa većim brojem privrednih subjekata, kako bi u praksi mogli da provere do tada stečena znanja.

Paralelno sa osnovnom obrazovnom delatnošću škola je sve više razvijala saradnju kroz seminare i stručna usavršavanja sa drugim visokoškolskim obrazovnim institucijama u zemlji i inostranstvu.

Izraženije promene u školi počinju početkom 2006. godine, sa pripremama za novi Bolonjski proces rada u okviru koga je škola počela rad na akreditaciji novih studijskih programa.

Škola uvodi bržu internet konekciju, a počinje sa radom i zvanični cajt škole, koji je

svim studentima, a pogotovu onim koji dolaze sa strane znatno poboljšao uslove studiranja, jer su na ovaj način imali trenutne informacije vezane za proces studiranja i aktivnosti škole.

Izvršena je nadogradnja računarskog kabinet nabavkom većeg broja novih računara i poboljšanjem starih konfiguracija, a takođe su nabavljeni i projektori čime su predavanja bila znatno modernizovana i prilagođenija Bolonjskom procesu rada.

 

Sa prelaskom na novi Bolonjski proces rada, a u skladu sa novim Zakonom o visokoškolskom obrazovanju škola prima svake godine određeni broj saradnika u nastavi, što do tada nije bila praksa, tako da ti mladi ljudi koji dolaze u školu uz nesebičnu pomoć starijih profesora imaju priliku da se na početku svoje karijere odmah upoznaju sa radom u prosveti i steknu veliko iskustvo za svoje dalje profesionalno usavršavanje.

Paralelno sa osnovnom obrazovnom delatnošću škola je sve više razvijala saradnju kroz seminare i stručna usavršavanja sa drugim visokoškolskim obrazovnim institucijama u zemlji i inostranstvu.

 

 

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA

 

Od školske 2005/2006 prioritet škole je da se pripremi za prelazak na Bolonjski proces rada, kompletnim prilagođavanjem studijskih programa kao i izradom projekta „Škola za budućnost“, u okviru koga je planirana izgradnja nove zgrade škole. Pored ovih aktivnosti, fokus je usmeren i na međunarodnu saradnju i to, pre svega, sa obrazovnim institucijama iz Norveške, Slovenije, Grčke i Makedonije.

Kao osnovni zadatak Visoke poslovne škole strukovnih studija u Leskovcu bio je formiranje mladih stručnjaka sa aplikativnim znanjima koji su spremni da se odmah po završetku školovanja, bez potrebe za pripravničkim stažom i dodatnom obukom, aktivno uključe u izvršavanje poslova i zadataka za koje su školovani, čime se povećava preduzetnički potencijal i stvara kadrovska osnova za socio-ekonomski razvoj čitavog regiona kao i zadovoljenje obrazovnih potreba sve dinamičnije regionalne ekonomije putem obezbeđenja mogućnosti za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju i uslova za permanentno obrazovanje i stručno usavršavanje/učenje tokom čitavogživota.

Postavljeni su sledeći zadaci:

  • obezbeđenje kvalitetnog obrazovanja baziranog na savremenim studijskim programima, u skladu sa tendencijama u evropskom obrazovanju, kao i aktivno učešće u regionalnom socio-ekonomskom razvoju kroz obrazovnu i izdavačku delatnost,
  • permanentno inoviranje i harmonizacija studijskih programa sa odgovarajućim studijskim programima u Evropi i svetu na bazi samoevaluacije;
  • permanentno unapređenje obrazovnog procesa bazirano na povećanju kompetencija nastavnika i saradnika i upotrebi savremenih nastavno-tehničkih sredstava i softverskih simulacija;
  • produbljivanje regionalne i međunarodne saradnje sa privrednim i obrazovnim organizacijama i institucijama putem organizovanja seminara, simpozijuma, konferen-cija i naučno-stručnih skupova;
  • aktivna podrška regionalnom socio-ekonomskom razvoju putem učešća u domaćim i inostranim projektima regionalnog socio-ekonomskog razvoja.

 

Škola je učestvovala u velikom broju projekata kao direktni nosilac.

 

Glavni projekat škole „Evaluacija i unapređenje obrazovnog procesa na Višoj ekonomskoj školi u Leskovcu – Škola za budućnost“ je uspešno završen septembra 2011. god., a obuhvatao je evaluaciju studijskih programa Više ekonomske škole u Leskovcu i njihovo usklađivanje sa savremenim tendencijama u evropskom obrazovanju i obezbeđenje prostorno tehničkih uslova a sve u skladu sa principima Bolonjske deklaracije. Saradnjaje realizovana sa Vladom Kraljevine Norveške i Ministarstvom prosvete i nauke Republike Srbije i lokalnom samoupravom.

Škola organizuje i izvodi studije prvog stepena (osnovne strukovne studije), u okviru 3 studijska programa i to:

– Finansije i bankarstvo

– Menadžment u biznisu

 -Turizam i ugostiteljstvo

 

kao i specijalističke studije u okviru studijskog programa Poslovna ekonomija i menadžment.

Finansije i bankarstvo je savremen i međunarodno evaluirani studijski program, usaglašen sa potrebama tržišta, i pruža studentima znanja o funkcionisanju bankarskog sistema, bankarskim poslovima, regulativi, proceduri i tehnikama poslovanja u sferi komercijalnog i investicionog bankarstva, funkcionisanju finansijskih tržišta i menadžmentu rizika.

Menadžment u biznisu je aktuelan i međunarodno evaluirani studijski program, usaglašen sa potrebama tržišta, koji osposobljava studente za širi spektar poslova menadžmenta u privrednim, finansijskim, neprofitnim organizacijama i organizacijama iz javnog sektora kao i za primenu koncepata, tehnika i alata koji se koriste u planiranju, organizovanju, vođenju i kontroli poslovnih procesa.

Turizam i ugostiteljstvo je praktičan i međunarodno evaluirani studijski program, usaglašen sa potrebama tržišta, pruža studentima znanja i veštine i razvija kompetencije za obavljanje poslova u turizmu, ugostiteljstvu, putničkom saobraćaju, kongresnom biznisu, organizaciji sajmova, izložbi i drugim velikim manifestacija i događajima.

Poslovna   ekonomija   i  menadžment  je specijalistički program i ima jasno definisanu svrhu i ulogu u obrazovnom sistemu. Program je koncipiran tako da prati i primenjuje obrazovne inovacije, a pre svega osnovne pravce razvoja visokog obrazovanja u našoj zemlji i evropske obrazovne standarde. Studijski program specijalističkih strukovnih studija Poslovna ekonomija i menadžment, pre svega, poštuje kriterijume kvaliteta, fleksibilnosti i efikasnosti obrazovnog procesa. U ovom programu se integrišu znanja o principima menadžmenta sa savremenim pristupom proizvodnji i uslugama u cilju obezbeđivanja uspešnih menadžera za rad u proizvodnim i uslužnim kompanijama i drugim institucijama.

Trenutno na Visokoj poslovnoj školi studira oko 900 studenata.

 

 

PROJEKAT ŠKOLA ZA BUDUĆNOST

 

Projekat se odnosio na usavršavanje studijskih programa i obezbeđivanje prostorno tehničkih uslova, a namenjen je potrebama visokog školstva na području južne i jugoistočne Srbije. Škola je svojim karakteristikama trebala da zadovolji potrebe savremenog obrazovanja.

Uspešna realizacija projekta „Evaluacija i unapređenje obrazovnog procesa na Višoj ekonomskoj školi u Leskovcu – Škola za budućnost“ završila se izgradnjom nove školske zgrade Visoke poslovne škole strukovnih studija koja je omogućila:

  • školovanje većeg broja studenata;
  • zadržavanje mladih stručnjaka u regionu;
  • uključivanje etničkih grupa u proces visokog obrazovanja;
  • privlačenje većeg broja studenata iz okolnih zemalja u regionu;
  • obrazovanje studenata po modernim studijskim programima;
  • osposobljavanje stručnjaka koji će se aktivno uključiti u lokalne i evropske institucije i imati značajnu ulogu u procesima regionalnih i evropskih integracija;
  • stvaranje mladih stručnjaka koji su spremni za uključivanje u lokalne i evropske institucije i preuzimanje aktivne uloge u programima.

Nova školska zgrada je omogućila studiranje u matičnom regionu pod mnogo povoljnijim finansijskim uslovima u odnosu na velike regionalne i univerzitetske centre, povećala je zadržavanje studenata u regionu, omogućila priliv većeg broja studenata iz okolnih okruga, adekvatnije obrazovanje studenata, što je poboljšalo njihovo aktivno uključivanje u lokalne privredne i vanprivredne organizacije i institucije. Kao još jedna pozitivna strana je povećanje ekonomskog potencijala celog regiona.

Dve nezavisne inostrane visokoškolske institucije su pozitivno ocenile nove studijske programe, dok su predstavnici norveškog Ministarstva prosvete, istraživanja i vera i norveškog Ministarstva finansija pozitivno ocenili odvijanje obrazovnog procesa. Većina sugestija i preporuka norveškog partnera je implementirana u nove kurikulume studijskih programa.

Ukupna vrednost projekta je oko 3,8 milion evra od čega je donacija Vlade Kraljevine Norveške oko 2 mil. eur., učešće Ministarstvo prosvete i nauke oko 1 mil. eur., Lokalne samouprava oko 700.000. eur. (zemljište i kompletno opremanje infrastrukture) i Visoke poslovne škole oko 100.000 eur.